Глас Истре, 28. март 2002.
Министар вјера СРЈ Богољуб Шијаковић и генерални конзул
СРЈ у Ријеци Вукић Булатовић посјетили Перој
Љуботина: Били сте нам даљи од Аустралије
Сусрет је био прилика за промоцију репринт издања књижице Франа Барбалића
из 1933. године "Перој - српско село у Истри", сада у наклади перојске
Православне црквене општине
ПЕРОЈ - У склопу службеног боравка у Хрватској, Словенији и Италији,
перојску су православну општину јучер посјетили министар вјера СРЈ проф.
др Богољуб Шијаковић и његов замјеник Борис Милосављевић те генерални конзул
СРЈ у Ријеци Вукић Булатовић. Дочекујући госте у парохијској кући, игуман
Данило Љуботина, парох пулско перојски, назвао је то хисторијским догађајем,
јер Пероју први пут у походе долази један министар и генерални конзул матичне
државе.
- Ми нисмо овдје избјегличка колонија, аутохтона смо заједница у својој
земљи, а такве нас прихваћа и локална средина. Као мала православна енклава
научили смо живјети као мањина, у окружењу других култура и вјера. Задњих
сте нам година били даљи него Аустралија, па се надам да ћемо убудуће чешће
и боље комуницирати, да нас охрабрите као своју мањину, да нам помогнете
као што Италија помаже своју заједницу у Истри. Немарност и несналажење,
првенствено нас као Цркве, али и зато што немамо потпоре ниоткуда да сачувамо
морални, национални и вјерски интегритет народа, довело је до тога да у
Пероју двије године нисмо имали ниједно крштење, већ одавно немамо црквеног
вјенчања, само сахране - рекао је игуман Љуботина, подсјетивши окупљене
на повијесни пут мале перојске православне заједнице која се од 77 душа
што су доселили 1657. године у златним временима до 500 душа и стотину
домова, данас свела на око 150 потомака старих досељеника у педесетак домова.
Упозорио је игуман Љуботина и на тежак положај Срба повратника и православног
свећенства у Хрватској које нема ни здравствено ни мировинско осигурање.
"За порођај једне младе попадије недавно је плаћено 9.000 куна, а другој
су тражили 26.000. Држава нам је вратила тек мали дио наше имовине, а само
да нам врати више од 300 хектара најбоље шуме код Гомирја, могли бисмо
издржавати све наше свећенике па и другима помоћи", нагласио је Љуботина.
- У Загребу смо разговарали с представницима хрватске државе о свим
тим проблемима, а јучер је парафиран и Споразум о културно-просвјетној
сурадњи двију држава, важан документ на улазном путу наших билатералних
односа. Освједочили смо се и о страдању наше цркве у Карловцу која је минирана,
храм у Дрежници је такођер под ведрим небом, посјетили смо манастир Крка,
а ни Перој нисмо могли мимоићи, јер сте се овдје одржали кроз толика стољећа,
унаточ тешким повијесним околностима. Од вас и ми у матичној држави имамо
штошта научити - рекао је савезни министар Шијаковић, који је, вели, из
Никшића, па се у Пероју осјећа међу својима.
Сусрет је био прилика за промоцију репринт издања књижице Франа Барбалића
из 1933. године "Перој - српско село у Истри", сада у наклади перојске
Црквене општине. "Морална и повијесна вриједност ове књижице неизбрисива
је и незаборавна, толико више што је њен аутор Фран Барбалић бивши аустроугарски
котарски школски надзорник, образовани писац и повјесничар, човјек који
је имао реалан увид у збивања свога времена", каже игуман Љуботина у предговору
књизи. Почаст су Барбалићу одали и гости из Југославије, нагласивши његово
поштење, истинољубивост и приврженост перојској заједници.
Госте су поздравили и представници Опћине Водњан, перојске Удруге антифашистичких
бораца, Друштва перојских Црногораца те пулске и умашке Заједнице Срба.
Пренесени су им поздрави саборског заступника Дамира Кајина који их, због
кашњења протокола, није успио дочекати.
Шијаковић: Каква је то црква коју је утемељио полицајац?!
- Национално опредјељење ствар је сваког појединца. Али, ако Његош и
Марко Миљанов, најбољи међу нама, кажу да су Срби, треба им вјеровати.
У Црној Гори постоји једна православна црква, Митрополија црногорско-приморска,
коју је св. Сава утемељио 1219. године на тиватској Превлаци. Прије неколико
година група људи, која би хтјела да се назове црквом, регистрирала се
у полицијској управи на Цетињу. Не бих коментирао, али каква је то црква
коју је утемељио један полицијски службеник - одговорио је министар СРЈ
за вјере Шијаковић на питање о српској и црногорској православној цркви.
Д. Палибрк
|