Данил владика цетињски Његош, војеводич
српској земљи купи ово светоје јевангелије ценоју златиц 5 у Ивана Калуђеровића
с Рисна, принесено от земљи молдавскије некоторим купцем и сему ми от нашега
труда управисмо сребро образ Христов и четири јеванђелиста и с друге стране
печах от сребра пет, у све печах 10, и приложих га у Патријаршији пецкој,
храму Вазнесенија Христова, и да не будет никим отимљено от сего храма.
Да јест просто.
1732, мр. 12 - Цијена књиги и сребру у све златиц 24
А пише, у Бечу, владика Данило, 2. децембра
1714, Гаврилу Головкину, представнику руског цара, Петра Великог, код аустријског
цара, те вели и ово:
Не знам шта ће бити од мог живота у туђем царству,
јер ја бих прво себе обешчастио, а затим наша српска племена, када бих
молио помоћ од других држава, а ругале би нам се друге вјере.
На Митровдан 1714. године, владика Данило упућује
поруку Црногорском збору и главарима:
Мила би ми била смрт да сте ви хтјели да сви
уједињени изгинемо часни и славно, као што је то учинио сам Кнез Лазар
и Милош Обилић који уби цара на Косову, па најзад и сам погибе са својим
господаром и свих седам хиљада бораца, - што нас Црногорце довело у ове
крше, - оставивши послије себе славу и част.
Владика Данило написао је својом руком на рукописном
јеванђељу, израђеном на пергаменту (Љубомир Стојановић је објавио штампану
верзију у својој збирци "Стари српски записи и натписи"):