Ово електронско издање се приређује по тексту који је објавио бивши ректор Богословије на Цетињу Милан Костић у књизи "Школе у Црној Гори од најстаријих времена до данашњега доба", Панчево 1876. Будући да је цијело дјело писао екавицом, прота Милан Костић наводи да из тог разлога Устав црногорског богословског сјеменишта такође наводи екавицом. У наставном плану и програму доцније је било измјена.

Устав црногорског богословског семеништа

Црногорско богословско семениште је научно васпитајући завод ради приготовљавања младежи црногорске и околних места за свештеничко и за учитељско звање.

Семениште стоји под закриљем његове светлости кнеза, под начелством високопреосвештеног митрополита Црне Горе; а под непосредном управом ректора семеништа.

Ректор бира се, у колико је могуће, из питомаца духовне академије са степеном магистра, или кандидата богословских наука, ма и не имао још свештенички чин.

Учитељи семеништа бирају се из питомаца, који су свршили духовну академију, или богословско семениште. Учитеље бира ректор са одобрењем високопреосвештеног митрополита, а потврђује их њ. св. кнез.

Ректор је непосредни начелник семеништа и одговара за благоустројство и благостање његово у свима његовим деловима.

Ректору се, као најближем начелнику семеништа, почињавају сиа службена лица у семеништу. Он треба од њих, да сви они тачно испуњавају своје дужности, чини их пажљивима на оно, што, и како ваља да раде; а ако његове примедбе остану без успеха, то јавља о томе високопр. митрополиту.

Ако би се разболео који учитељ, ректор наређује, који од учитеља да га замене, или га замењује и сам, ако се не може иначе.

Главну пажњу обраћа он на научни и на правствени део семеиишта.

Поред тога, што ректор и сам отправља учитељску дужност из богословских предмета, обвезан је он, у колико може, чешће посећивати часове и других учитеља и проницавати у правац и у начин њиховог предавања, пазити да се предмети сврше у своје време и дичним својим упливом управљати делање учитеља к једној општој цели.

Мотрећи на нравственост питомаца у семеништу, ректор изискује од њих, да тачно испуњавају своје дужности. Ако неиспуњавају своје дужности, он их опомиње, укорава или казни затвором. Ако су преступи замашнији, то јавља о томе високопр. митрополиту, и договорно с њиме налаже каштигу.

Обраћајући непрестано пажњу и на остале делове семеничка благоустројства, ректор надгледа, да ли се тачно испуњавају правила гледе молитава у семеништу, гледе стола питомаца, и у опште, како се поступа са нравственим и физичким васпитавањем питомаца; да ли се држе ред и чистоћа, и да ли се што пренебрегава у домаћој и газдинској управи. О пренебрегавању у газдовању јавља ректор високопреосв. митрополиту.

Ректор распоређује учевне предмете у семеништу и назначава, а ако је нужно, саставља и сам учевнике из богословских предмета.

Он издаје питомцима сведоџбе, како су се учили и владали, и после сваког полгођа подноси митрополиту кратак извештај о семеништу; а на свршетку сваке учевне године поднаша, преко висок. митрополита, подробан извештај њег. св. кнезу.

За цетињско семениште постављају се 4 учитеља, од којих је један ректор семеништа, други надзорник, трећи књижничар, а четврти тајник, који ће у семеништу отправљати све писмене потребе.

Круг делања ових последњих (т. ј. учитеља) опредељује ректор.

Учитељ ваља предмете да предаје по пропису, који му прегледа ректор, и да се пашти, да их сврши у своје време, и да питомци и усвоје оно, што им он предаје.

Захтева се од учитеља, да за време предавања буде у школи ред и тишина, да непослушне казни или сам опредељеном каштигом; или, ако је нужно, да јави ректору.

По свршетку свакога полгођа предају учители ректору рачун о ономе, што су предавали, о успесима ученика у науци и о њиховом владању.

У семениште примају се за сад ученици, који су па Цетињу, или у другима местима, свршили, најмање, 4 основна разреда с добрим успесима, и који су навршили 16 годину.

При ступању у семениште полажу ученици прелазни испит пред ректором, пред учитељима семеништа и пред високопреосв. митрополитом; и, ако нису довољно приправни, не примају се у семениште. Најбољи ученици примају се у завод као питомци. У течају године не примају се нови ученици.

Семениште састоји се из три разреда.

На државии трошак прима се у сваки разред по 10 питомаца. Но осим ових могу се под горе изложеним условима у семениште примити ученици, који се издржавају о свом трошку, и који не добијају од владе у заводу ни јела, ни стана, ни одела.

Течај предавања траје у сваком разреду годину дана, почињући са 1. септембром, па до свршетка месеца јуна друге године.

Испити се држе два пута у години: пред божић и при свршетку школске године, крајем јуна. Како на часовима, тако и па испитима бележе се успеси са: 1 - хрђаво, 2 - слабо, 3 - добро, 4 - врло добро, 5 - одлично.

Ко добије из три предмета по - 2, а из осталих по - 3, тај може прећи у други разред, ако при повторном испиту поправи белешку 2 бар из два предмета. То може учинити и онај, који добије из једног предмета по 1, а из осталих по 3. Но ако добије из половине предмета по 2, или из више предмета по 1, онда не може прећи у други разред, него остаје у истом разреду још годину дана. Ако питомац и друге године не покаже добра успеха; или ако је који питомац хрђава владања, и ако се не поправи и после датог му укора, или после добивене каштиге, - то се такав отпушта из семеништа, по што то реши ректор са учитељима и са сагласјем вис. митрополита.

Плату добијају учитељи од црногорске владе и то: ректор добија годишње 1200 форината, а сваки учитељ по 800 форината у цванцицима. Та се плата повишује сваких пет година су 20% тако, да сваки од њих добије одвојену своју првобитну плату после 25 година службовања. После 25 година не повишује се више та плата.

Осим тога добија сваки учитељ од владе слободан стан, уз који за ожењене мора бити и кујна.

За намештај свог стана добијају при доласку свом на Цетиње : ректор - 200, а сваки учитељ по - 100 форината у цванцицима.

При отпусту учитеља од њиховог учитељског звања, било то по жељи владе, или по њиховом сопственом захтеву, даје им црногорска влада годишњу мировину, која одговара њиховој служби, и то ономе, који прослужи 15 година, - трећину плате, коју је добијао тада; који прослужи 20 год., - половину; који прослужи 25 година - две трећине; а који прослужи 30 година, - добија мировине целу своју тадашњу плату.

Који учитељ прослужи 10 година и остави службу због онаке болести, која му не допушта да отправља дужност учитељску, или по жељи владе црногорске, - тај добија при отпусту из службе од црногорске владе у место мировине, једаред заувек, потпуну годишњу плату, какву је добијао у то време.

Путна трошка на долазак у Црну Гору, а тако и на повратак, даје се учитељима, (ако несу Црногорци) - по сто форината. А који долазе из Далмације, или из оближњих места, могу по благоусмотрењу њ. св. кнеза, добити и мање.

Следећи предмети предају се у црногорском семеништу:

У I. разреду.

1.) Пространи катихизис Филаретов I. и II. део, са опширнијим догматичким доводима са додиром главнијих тачака, у којима се православна црква разликује од других, по рукописном учевнику, ког је написао М. Костић; преко недеље по 4 часа.

2.) Црквена историја старога завета, преко недеље по 2 часа.

3.) Српски језик: основно теоретично и практично изучавање срп. граматике и синтаксе са упознавањем основних правила мишљења. Ученици се упражњавају у писменим саставцима; преко недеље по 3 часа.

4.) Руски језик: Превађа се са руског на српски, и учи се уз то и руска граматика, али не тако опширно, као српска. Чита се из „Хрестотамија" 1 дела, пр. нед. по 2 часа.

5.) Славенски језик: учи се граматика слав. до глагола, и анализује се поред превађања еванђеља и др. славенских књига; преко недеље по 2 часа.

6.) Свеопшта повесница: од најстаријих времена до крстоносних ратова, са историчким земљописом. Историја старијих времена учи се са свим у кратко; преко недеље по 3 часа.

7.) Антропологија с физијологојом. Уз то се упознају ученици с основним појавима душевнима (првог течаја); преко недеље по 1 час.

8.) Дијететика (другог течаја), преко недеље по 1 час.

9.) Физика (по учевнику Е. Јосимовића); преко недеље по 2 часа.

10.) Црквено појање; преко недеље по 5 часова.

У II. разреду.

1.) Нравствено богословље I. и II. део (до љубави к ближњима), по писаном учевнику, који је написао М. Костић; недељно по 3 часа.

2.) Омилитика (теоретично.) Ученици се упознају са главнима правилима, како ваља састављати проповеди. Као учевник служи омилитика рукописна, по којој се предаје у задарској богословији; само је иста много скраћена, и преиначена; преко недеље по 2 часа.

3.) Црквена историја новозаветна до раздељења западне цркве од источне. Опширније изучавају се животописи св. отаца и црквених списатеља, који спадају у то доба. Тађође се и ту разлажу оне тачке веровања, у којима су друге цркве или јереси одступиле од православне цркве. Животописе бележе ученици по казивању учитељевом; - преко нед. по 2 часа.

4.) Свето писмо: Ученици упознају се са св. писмом и са садржајем књига ст. и нов. завета, а такође и са животописом писаца новозаветних књига. I. течаја по рукописном учевнику, кога је саставио М. Костић; II. течаја превађају и тумаче се недељна и празнична еванђела и апостоли, и излажу се у кратко главнија херменевтичка правила. - Учитељи се помажу при том са "толковањем недељних и празничних евангелија" епис. Јовановића. Код тумачења апостола ваља дотични учитељ да изради себи лекције. Херменевтика је она иста, која се учи и у београдској богословији; преко недеље по 2 часа.

5.) Свеопшта повесница: (продужује се) од крстоносних ратова до најновијег доба. Већа пажња обраћа се на изучавање повеснице српске. (Првих година служили су се ученици повесницом Смарагдовом у преводу; а последње године одређен је за учевник у оба разреда Сандићев превод свеопшт. историје.); преко недеље по 2 часа.

6.) Српски језик: историја српске књижевности. Уз то се читају одломци из дела оних писаца, који се спомињу у књижевности. Ученици пишу што чешће писмене задаће; недељно по 3 часа.

7.) Руски језик: превађа се са руског на српски и обратно, и учи се кратка синтакса теоретично и практично. Уз то се учи кратка руска књижевност по рукописном учевнику М. Костића. - Читају се одломци из дела разних руских писаца. (У 1. и у 2. разреду учевником служе руске граматике од руских писаца; недељно 2 часа.

8.) Економија. Гајење пољских усева, вртарство, воћарство, виноградарство, пчеларство и неговање свилених буба. - Ученици служе се при томе: књигама "гајење пољских усева" дра Радића, "мала земљоделска читанка" дра Радића; а остало уче по рукописним лекцијама М. Костића. - Ученицима се показује све, што је могуће, и на практици; недељно по 2  часа.

9.) Славенски језик: граматика почињући од глагола и најглавније из сантаксе, са превађањем са славенског на српски и са анализацијом; недељно по 1 час.

10.) Црквено појање: продужује се даље од оног, што се је учило у I. разреду ; недељно 5 часова.

У III. разреду.

1.) Нравствено богословље (продужење) 3. део о љубави к ближњима (првог течаја) по рукописном учевнику М. Костића; недељно3  часа.

2.) Пастирско богословље, по учевнику беогр. семинарије (преведеном с руског); недељно 2 часа.

3.) Литургика по учевнику беогр. семинарије (преведеном с руског); недељно 2 часа.

4.) Омилитика практично. Првог течаја говоре ученици туђе проповеди, а другог течаја сачињавају и говоре своје проповеди недељом и празником на каталогу, пред поласком на службу, недељно по 1 час.

5.) Црквено право, по учевнику руском: записан по церковному законовједјенију од Скворцова, са обзиром на практику наше српске правосл. цркве. Ученици изваде себи у кратко из руског учевника на српски оно, што учитељ предаје; а што нема у том учевнику, то прибележе они сами, без да им се диктује ; недељно по 2 часа.

6.) Црквена повесница: (продужење.) од раздељење цркве западне од источне до најновијег доба, у свези са животописом светитеља и црквених списатеља и са обзиром на полемичко богословље; недељно по 2 часа.

7.) Св. писмо (продужење): превађају се и тумаче се недељна и празн. еванђелија и апостоли, и уче се и даље херменевтичка правила; - недељно по 2 часа.

8.) Учитељски метод са педагогијским нужним упутствима по рукописном учевнику, ког је саставио М. Костић за црногорске школе. Првог течаја недељно по З часа, а 2. течаја недељно по 6 часова. Сваке недеље похађају ученици основну цетињску школу, где се вежбају у предавању.

9.) Рачун: основно понављање свега рачуна, који се свршује у основним школама. Првог течаја уче по 2 часа, а другог је рачун скопчан са методом, где се уједно показује и метод рачуна по новијем Мочниковом начину и по др. Тада се на метод рачуна употребљује недељно по 2 часа; а за методично предавање других предмета остају онда недељно по 4 часа.

10.) Опширни земљопис свих пет чести света, који је ученицима већином познат из повеснице, по изводу из земљописа Зечевићевог, ког је саставио Шпиро Ковачевић; недељно по 1 час.

11.) Кратка историја свеопште, а наиме: францеске, немачке и енглеске књижевности (с изузетком српске и руске, које се уче у 2.разреду), по рукописном учевнику, ког је по Струвеу написао Шп. Ковачевић; недељно 1 час.

12. Црквено певање са црквеним уставом ; недељно 5 часова.

Питомци III. разреда помажу свештенику при отправљању сваког богослужења. При том се вежбају на практици у црквеном уставу.

Питомци II. и I. разреда долазе у цркву сваке недеље и празника на јутрење, вечерње и на литурђију; на литурђију пређеосвећену прве недеље вел. поста и страсне недеље. Они читају у цркви.

По свршетку богословских наука постају ученици богословије учитељима народних школа, или се придају нуријским свештеницима у помоћ, бар на две године. Ту су они дужни да говоре проповеди, да поје и да читају у цркви и при другим духовнима потребама.

Ако после две године, по што сврши богословију ученик богословије докаже, да је добар и на практици, и ако жели да буде свештеником, то пре свога посвећења мора пред ректором и професорима богословије, и пред високопр. митрополитом положити повторни испит из главних богословских предмета, а на име: из граматике, пастирске богословије, литургике, црквеног појања и из цркв. устава.

Домаћи и газдински део у семеништу поверава се економу, изабраноме по опредељењу њ. св. кнеза. Економ је дужан сам да набави све, што треба за издржавање дома и питомаца, за чистоћу и одело, за рану, за кућевни ред. Он наима и отпушта служитеље и пази на њих и.т.д. Економ, ако нема учитељске дужности при заводу, има плате 400 фор., рану и квартир у заводу.

Унутрашњи строј семеништа, као н. пр. како да се разделе часови за предавање, за занимање и одмор, за трпезу, молитве и за остало, - оставља се ректору, да реши о томе на месту.