
Позивница на прославу стогодишњице Његошевог рођења, Цетиње, 3. 11. 1913.
|
ЊЕГОШ О СЕБИ
Након вишемјесечног боравка у Црној Гори, епископ ужички Никифор је на
Ђурђевдан 1833, пред одлазак за Србију, добио од Његоша на поклон Вукову
"Даницу" из 1826. године. У посвети је Његош записао: "Добром христијанину
г-д преосвећеном ужичком еп. Никифору, о Ђурђевудне, на Ловћену, љета 1833".
Умјесто потписа, Његош је написао стихове у којима је на врло емотиван
начин описао своју националну припадност:
Име ми је вјерољуб,
презиме ми родољуб.
Црну Гору, родну груду
камен паше одасвуда.
Српски пишем и зборим,
сваком громко говорим:
народност ми србинска,
ум и душа славјанска.
ЊЕГОШ О ЦЕТИЊУ
На једном од заплијењених топова донешених 1835. године
са Жабљака, дао је Његош да се уреже стих:
Црногорци кад оно витешки
Жабљак тврди турски похараше,
онда мене старца заробише,
на Цетиње српско донесоше.
Овај топ је изложен у Његошевој Биљарди на Цетињу, а натпис на њему
је још увијек јасан и читак.
|