Books in English
General history
Medieval history
Orthodox Christianity
Petrovic Njegos Dynasty
Facsimiles of old books
State insignia and heritage
Boka Kotorska
Emigration
Unification with Serbia
Ethnic identity
Video & audio
Interesting items
What's new
Montenegro FAQ
Recommended readings
Njegos.org in Serbian
Articles in French
Montenegrin sites
Who recommends or quotes Njegos.org
Humanitarian corner

THE GULF OF KOTOR - BOKA KOTORSKA

Letters sent to Njegos and Croat Assembly. Published in the book of don Niko Lukovic

The concept written by Stefan Mitrov Ljubisa

In the year of 1848, the Assembly of the Gulf of Kotor (Boka Kotorska in Serbian), made a decision not to unite with Croatia and Slavonia, although even a Montenegrin prince-bishop Petar II Petrovic Njegos advised them to do that. On the contrary, the people of the Boka Kotorska (Bokezi, Bokelji) informed Njegos that they want unification of Serbs. Similary, they wrote to Croat Assembly in Zagreb. In the letter could be seen that the main idea of Bokeljs was the unification of Serbs and after that of other South Slavs. They stated very clearly that "The Gulf of Kotor, according to its location, history, language and tribal majority belongs to Serb nationality". The concept (text in Serbian, below) is written by Stefan Mitrov Ljubisa, the famous writer and true Serb patriot from Budva. With minor changes the letter is sent to Zagreb. The printed version is published by don Niko Lukovic.
Застава
Српске народне гарде Котора
(XIX вијек)


The flag of the
Serb National Guard of Kotor 
(XIX century)

Стефан Митров Љубиша
"Бокези су
наголо Срби"

Stefan Mitrov 
Ljubisa
"The people of Boka Kotorska are 
pure Serbs"

Observations in Serbian text are by Miroslav Luketic, whose article could be found in the book "Unification of Montenegro and Boka Kotorska 1813-1814".

Славному Сабору Херватско-Славонскому у Загребу

Наша су обштества имала чест примити од стране Херватског народа многа писма у коима јављена је ваша жеља да се данашња Краљевина Далматинска вашој држави соедини. (П. п.: послије ове реченице стављен је знак за фусноту, написан другом руком и другим мастилом.)

Излишно би за нас било одговорити што ми Далматинци нисмо никада били, али на увреду за ту радо опраштамо. (П. п.: Овај пасус је прецртан истом руком и мастилом са три црте и није укључен у званичан одговор.)

Што смо затрајали до данас на та почитована писма одговорити, узрок је то сами што кроз различне догађаје нисмо могли народни дух и народно мјение о томе послу упитати.

Али данас у добар час скупили се као прави народа бококоторскога посланици јединодушно вама нашиј одговор као ти шаљемо.

Без сумње толико Краљевина Далматинска, колико њој скопчано окружје Бококоторско припада по положају, по истории, по језику, и по племену већег броја, Славено-Србској народности.

Без сумње кад би настоећи догађаји до тога корачили да се државе Славено-Србске, то јест југословенске у једно здруже под штитом Цесарским, без улива икакве туђе народности као на примјер Талианске, Мађарске, Њемачке и тако даље, без сумње Бокакоторска противна бити неће да се жеља ваша испуни што се соедињенија нашега тиче. (П. п.: Текст „то јест југословенске у једно здруже" додат је другом руком и мастилом и исписан изнад ретка.)

Али данашња обстојатељства, а навлаштито то оно што сте ви Угарској круни подложни, не допушта вам да ми за то соедињењие жертвуемо независност наше народности, која је нама припознана у новому уставу царства Аустринскога.

Кад свака југословенска држава правилним путем постане самостална без туђег улива, кад се збуде оно што сви желимо то јест основа Славенског царства под цесарским штитом, кад унаипослијед једнака права буду слободно међу реченима државама уговорена и постављена. Окружје бококоторско од своје стране радостно ће себе у томе сојузу приписати.

На против тога ако државе Херватска и Славонска желе и могу снама у содружество доћи, под уставом 25 Априла ове године, да снама у једно у новому Конституционалскому животу уђу, окружје ово ништа радостние захтјевати неможе.

Толико засад на позиве Херватског народа имамо чест вама преставити, остајући британским приврженијем с којим јесмо на вјеки ваши доброжелатељи.

Чекаћемо од вас скори ответ с тијем додатком да бисмо од вас ради знати под којием условијем ви би сте нас у ваши содружество примили.

Котор 1 /13 Јунија 1848.

Слиједе подаци од свијех подештата, шиндика и глава сељскијех

(П. п.: Додато је другом руком и мастилом: број 13 у датуму и текст "од свијех подештата, шиндина и главара сељскијех", а ријеч Котор је прецртана.)

* Наипрва и наисветија наша дужност та је, јавити пред свијетом да ми Далматинци ниесмо но Бокези. (П. п.: Овај пасус је дописан на трећој страници рукописа, нао фуснота, а ушао је у оригинални текст одговора одмах послије прве реченице на почетну писма.)

Цио научни рад Мирослава Лукетића, чији су коментари дати у заградама, под називом Концепт писма бокељских главара Хрватско-славонском сабору 1848. године, може се наћи у Зборнику радова са научног скупа одржаног у Котору 10-12 новембра 1988. Уједињење Црне Горе и Боке Которске 1813-1814. године.

From the Encyclopaedia Britannica

Italian BOCCHE DI CATTARO, Serbian BOKA KOTORSKA, winding, fjordlike inlet of the Adriatic coast, Montenegro, Yugoslavia. A fine natural harbour, it comprises four bays linked by narrow straits. The stark mountains around the bay slope steeply to a narrow shoreline on which citrus fruits and subtropical plants grow and tourist facilities are developing.

A road follows the outline of the inlet, connecting several small settlements and resorts, the oldest of which is Risan, which existed as an Illyrian town in the 3rd century BC before being taken by the Romans. There are remains of many Roman villas and other buildings in the area of the gulf. At the strategic entrance to the gulf system is Hercegnovi, founded in 1382 and occupied at various times by Turks, Spaniards, Venetians, Russians, French, and Austrians. East of Hercegnovi is Savina Monastery, dating from 1030, which contains historic treasures. In the European Middle Ages, a "Boka Navy" was created with ships from the town of Kotor and other gulf ports; initially a trading guild, it became involved in naval battles and campaigns against pirates until the 19th century.

Copyright 1994-1998 Encyclopaedia Britannica