Српске привредне, културне и школске установе и јавне организације Боке Которске у XIX и почетком XX вијека
Текст позивнице (лијево) Српске читаонице у Херцег Новом:
Српска читаоница у Херцегновоме приређује дана 14. (26) Јануара 1899.
у друштвеној дворани БЕСЈЕДУ С ИГРАНКОМ у славу српскога просвјетитеља
СВЕТОГ САВЕ, на коју има част позвати Ваше Господство са породицом.
Почетак тачно у 7 сати вече.
У Херцегновоме, Јануара 1899.
Управитељство.
Црногорски историчар, др Александар Стаматовић, у својој књизи "Историјске
основе националног идентитета Црногораца 1918-1953", објавио је списак[1]
већег броја српских привредних, културних и школских установа Боке Которске,
као и јавних организација осниваних у XIX и почетком XX вијека:
- Палац српског окупљања, изграђен као троспратна кућа 1838. године
у Котору;
- Српско пјевачко друштво "Јединство", основано 1839. године у Котору;
- Српска читаоница, основана 1839, а 1849. године преименована у "Славјанска",
како би поред Срба, окупљала Хрвате, Словенце и Чехе у Котору;
- Српска народна школа под бригом цркве, основана 1848. године у Котору;
- Српска музичка закладна школа, основана 1854. у Котору;
- Српска народна гарда, основана 1862. године у Котору;
- Српско народно добротворно друштво "Свети Ђорђе", основано 1868.
године у Котору;
- Православна српска учионица, основана 1869. године у Котору;
- Српска православна епископија, установљена 1870. године у Котору;
- Шематизам српско-православне Бококоторско-Дубровачке епархије, сталешко
старинарски годишњак, који је почео излазити 1874. године у Котору;
- Српски тамбурашки збор, основан 1895. године у Котору;
- Српска женска основна закладна школа, основана 1893. године у Котору;
- Српска музика, основана 1897. године у Котору;
- Српска радничка задруга, основана 1899. године у Котору;
- Српска кредитна задруга, основана 1901. године у Котору;
- "Јединство" ступило у Савез српских пјевачких друштава 1903. године;
- Српско соколско друштво, основано 1910. године у Котору;
- Српска основна школа, основана у Морињу 1803. године;
- Српска народна школа, основана 1804. године у Горњем Селу код Херцег
Новог, које је по тој школи промијенило име у Србина;
- Српска народна школа под бригом цркве, основана 1844. године у Рисну;
- Српска библиотека, основана 1845. године у Морињу;
- Српска штедионица, основана 1850. године у Херцег Новом;
- Српска закладна поморска школа, основана 1852. године у Србини код
Херцег Новог;
- Српски магазин, годишњи часопис основан 1896. године у Рисну;
- Српско радничко друштво, основано 1900. године у Херцег Новом;
- Српски хотел, изграђен око 1900. године у Херцег Новом;
- Српска кредитна задруга, основана 1902. године у Херцег Новом;
- Српска земљорадничка задруга, основана 1902. године у Каменарима;
- Српска кредитна банка, основана 1904. године у Херцег Новом;
- Српске земљорадничке задруге, основане 1904. године у Каменом, Мокрину,
Главатима, Главатичићима, Пријерадима и Радовићима;
- Српска читаоница, основана 1910. године у Каменарима;
- Српска соколска жупа за Приморје, основана 1912. године у Херцег
Новом.
- Постоје бројни подаци да су дјеловали и прије 1912. године, али се не зна
када су основани Српски дом у Херцег Новом и Српска читаоница
у Рисну.
[1] ДАЦГ, АО-Котор, АО-Херцег Нови, разни фондови и штампа
Допуна:
- Српско соколско друштво, основано 1910. године у Ђеновићима;
- Српско соколско друштво, основано 1910. године у Херцег Новом;
- Српска земљорадничка задруга, основана 1911. године у Бијелој;
- Српска земљорадничка задруга, основана 1911. године у Кутима;
- Српско соколско друштво, основано 1912. године у Бијелој.
Бококоторска скупштина 1848.
|