Онамо, онамо... да виђу Призрен!
Та то је моје - дома ћу доћ'!
Старина мила тамо ме зове,
ту морам једном оружан поћ'.

Онамо, онамо... са развалина
дворова царских врагу ћу рећ':
"С огњишта милог бјежи ми, куго,
зајам ти морам враћати већ'!"

Онамо, онамо... за брда она
казују да је зелени гај
под ким се дижу Дечани свети:
молитва у њих присваја рај.

Онамо, онамо... за брда она,
гдје небо плаво савија свод;
на српска поља, на поља бојна,
онамо, браћо, спремајмо ход!

Онамо, онамо... за брда она
погажен коњ'ма кликује Југ:
"У помоћ, дјецо, у помоћ, синци,
светит' ме старца - свет вам је дуг!"

Онамо, онамо... сабљи за стара
његова ребра да тупим рез
по турским ребрим'; да б'једној раји
њом истом с руку рес'јецам вез!

There, over there... I see Prizren!
It is all mine – home I shall come!
Beloved antiquity calls me there,
Armed I must come there one day.

There over there... from on top of the ruins
Of Emperors' palaces to the devil I will say:
"Flee from my beloved home you plague,
Already your loan I must repay!"

There, over there... beyond those hills,
Lies a green grove, they say,
Under which rises up Holy Decani:
A prayer said within Paradise claims.

There, over there... beyond those hills,
Where sky of blue bends down her arch;
On to Serb fields, on to battle fields,
There, brothers, prepare to march!

There, over there... beyond those hills,
Trampled by horses' hooves cries out the Jug:
"Come help me, children, come help me, sons,
Avenge the old man - sacred is your task!"

There, over there... for the ribs of the old man,
I'll dull my sabre's edge on
The ribs of the Turks; and cut the ties
From the wrists of the wretched masses!